Kod nasledjivanja se prvo uvazava testament ukoliko postoji, kao autonomija volje ostavioca, ukoliko ga nema, dolazi do zakonskog nasledjivanja. Medjutim, testamentarna volja je ogranicena nuznim delom zakonskih naslednika, onaj deo koji nuzni naslednik mora dobiti, minimum. Medjutim, ako postoje dovoljno veliki, i pritom se naravno moraju dokazati, razlozi, nuzni naslednik moze biti izopsten iz zaostavstine (nasilje, grubi oblici zanemarivanja, krivicna dela vrsena od strane nuznog naslednika prema ostaviocu i slicno). Sto znaci, da kada zaostavstina bude raspravljana, da bi se nuzni naslednik iskljucio, sudija mora steci uverenje da je to neophodno i da postoje razlozi za isto, bilo da su dokazi izneti na raspravi, bilo u testamentu od strane ostavioca. Ukoliko dodje do testamentarnog nasledjivanja, ostavilac moze raspolagati onim delom koji prelazi nuzni deo slobodno po svom nahodjenju. U slucaju zakonskog nasledjivanja, u ovom slucaju svo troje postajete naslednici jednakih delova udela u citavoj masi zaostavstine (zajednicka svojina) jer su svi naslednici u istom naslednom redu. Nadam se da je ovo koliko toliko uprosceno i od pomoci