e moj bugarine tuto.

jel znaš ti kako je kad živiš na selu, kad nemaš ni gde da odeš po hranu a kamoli da naručiš.

pa odeš u grad da studiraš, dođe ti geng u stan, kaže aj naručimo picu, ti gledaš, sve ti u očima suze.

a tebe sramota, ne znaš ni šta je pica, malo što si u sunđer bobu video i to je to.

posle 45 minuta zvoni neko na onaj interfon, ti mu otvaraš, on ulazi, banjava na vrata, ti ga gledaš, daješ mu pare, na oči ti idu suze radosnice, ostaviš mu i bakšiš nek mu se nađe.

otvoriš onu kutiju, a pica pola metra bogte ko za vojsku da je, uzmeš parče, zagrzizeš.

i skontaš da su stavili blagi kečap umesto ljutog, stigneš onog majmuna na biciklu sa donesi torbom, izlomiš ga ko majmuna, mitrovica dve godine, nit pice nit studija.

jel znaš ti kako je to?