Dakle retrospektiva, zadnjih par dana nisam radio nista na poslu i sada se nakupilo i ceka me allnighter da zavrsim to i ne bih dobio otkaz, idemo u hyperfocus mode. Bio sam u tim situacijama, srecom mi mozak radi brze nego prosecnom liku, samo je problem naterati ga da krene. Pijem vec dve veceri za redom, mamurluk ubija.

Samaram delfina bar 5 puta dnevno, rokam cigara kao lud i slatkog, sve samo da je dopamin visok. Tu su i 1l energetskih napitaka dnevno. Nasao sam simpaticnu curu koja snima klipove na drustvenim mrezama, javio se jer mi se zaista svidjaju njeni klipovi, zapoceli dopisivanje iiii: ima decka. Naravno

Kako sjajno. Kako sam jebeno sudbinom zapecacen da ostanem sam. Ali imam svrhu i ja je znam, a to nije naci srodnu dusu i ozeniti se te imati porodicu. Postacu najbolji u svom poslu, toliko dobar da ce biti opasno po firmu da me otpusti.

Da ce ljudi dolaziti kod mene kada imaju najteze probleme, a ja cu ih resavati kao od sale i drage volje im pomagati. Svi ce biti prijateljski, neki jer me stvarno vole jer im bezuslovno pomazem (a cesto i na svoju stetu, preuzmem tudji posao jer volim da resavam kompleksne probleme iako nisu koji).

Imacu veliko znanje i iskustvo, jer dok oni imaju drustvene zivote, putuju, uzivaju u mladosti, ja cu koristi opijate i uciti, istrazivati i praviti iskustvo i biti najbolji u tome sto radim, eto to je moja svrha, da izgradim karijeru kao vrsan strucnjak za koga ce svi znati.

Najbolji deo? Verovatno kada me ljudi vide u diskoteci misle da sam gigachad koji ne zna sta ce od devojaka, jer tako izgledam. Ali to je fasada, moras da izgledas opako, kao da oces nekome glsvu da otkines, jer bolje je da te se plase i postuju te nego da si mekan i dopustas da budes povredjen, dosta boli. Jednom sam zbog devojke to uradio i jedva se oporavio, nema spustanja garda vise nikad.