Lepo je kada čovek radi ono što voli dok ne sagori. Ja sam navukao 10tak godina aktivnog rada kao 3D pomijara. Jeste da sam dosta provodio za kompom ali nikada mi nije smetalo. Svaki novi projekat novi izazov, novo uzbuđenje uvek pun elana da vidim kako će na kraju sve to lepo da izgleda. I onda jedno jutro mrak u glavi.

Sada ne mogu da nađem klasičnu fizikaliju. Ako ćutim i kažem da nisam radio neće me niko. Kad kažem šta sam rado i šta sve znam da radim pitaju me što sam došao i nije im jasno kako to nisam više u stanju da radim lakši bolje plaćen posao. Lažem sebe da će biti bolje pošto ću u junu do otkačim zadnji ispit ali realno kome treba junior sa 40godina.

Nije mi puno trebalo nekih 15tak godina da skontam šta mi je matori pokušavao da objasni kada sam odlučio da napustim fakultet zbog onoga što sam voleo da radim: Nemoj napuštati školu i raditi ono što voliš jer ćeš uvek biti srećan time gde si i sa onim što radiš koliko god da radiš i zarađuješ. Završi ovo što si počeo, zaposli se. Gledaj da se usavršavaš kako bi brže odrađivao posao i imao više vremena za sebe.