Dosta često, dok san bija solo to je bilo nekih 90% slučajeva.

Počea san krajen srednje i samo nastavija. U početku je bilo masu čudno i meni jer ka nemaš šta baš radit, eventualno tipkat na mobitel, ili učit i to, a to ka moš i doma radit pa sam sa sobon komentiraš kako si moga tako i doma stat, a ne bacat pare. S vrimenon san se malo više zainteresira za viski i koktele i onda mi zapravo paše da san sam jer me niko ne smeta. Onda odeš na drugo misto probat istu stvar pa rade nešto drugačije, to prokomentiraš sa ekipom koja radi, naučiš nešto i tako...

I pošto već godinama gotovo uvik iden na 5-6 istih mista upozna san se sa ekipon i sa vlasnicima pa san baš domaći, nekad s njima proćakulan, ako san od volje nešto se pojadamo, koriste me ka pokusnog kunića za nove stvari i tako...

Šta se tiče sidenja za šankom i upadanja općenito, domaći dosta rijetko, eventualno se neko uključi u priču s konobarima, rijetko će ti neko upast ako si sam, ali zato stranci uvik oće. Valjda si im pristupačniji ako te vide samoga nego kad si s nekim, onda nemaju osjećaj da smetaju i upadaju u priču.