Ja sam umereni nacionalista u smislu visokog poštovanja za najbolje domete srpske (a i drugih) tradicija, ali istovremenog gađenja nad onim što je Srbija (i 99% država) danas, a takođe politeista, jer mi je monoteizam infantilno sebičan a ateizam patetično buntovnički.

A i potpuno mi je jasno očigledno, s obzirom na preko pola veka života na planeti, da postoje mirijade božanstava svud okolo i da su, između ostalog i gotovo svi ljudi potencijalno na putu da postanu božanstva, ali veoma mali broj uspe.

U svemu tome, međutim, nema nikakve jednote, jedinstva, ujedinjavanja, nego baš naprotiv, sve je parcijalno i centrifugalno, i u fluksu kao kaleidoskop, nikako centripetalno i uniformno.